Šta bi se dogodilo da je NATO '99 imao AI: Odgovor ledi krv u žilama
Pre 27 godina, 24. marta 1999. godine, počelo je NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, događaj koji je obeležio jednu od najtežih noći u novijoj istoriji regiona. Prve sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u večernjim satima, a već tokom prve noći pogođeni su vojni ciljevi, radari i infrastruktura širom zemlje.
Operacija je trajala 78 dana i u tom periodu tehnologija je igrala ključnu ulogu, jer je to bio jedan od prvih ratova u Evropi u kojem su masovno korišćene precizno navođene bombe, satelitsko izviđanje i savremeni borbeni avioni.
NATO koristio najmoderniju tehnologiju koju je imao
Iako je od tada prošlo više od dve decenije, NATO bombardovanje se i danas često pominje kada se govori o tome kako je tehnologija promenila način ratovanja. Ono što je 1999. delovalo kao vrhunac vojne tehnike danas izgleda potpuno drugačije, jer se u međuvremenu pojavila veštačka inteligencija, pametni dronovi i sistemi koji mogu da analiziraju podatke brže nego što je to tada bilo moguće. Upravo zbog toga se bombardovanje iz 1999. danas sve češće poredi sa modernim ratovima u kojima algoritmi i AI igraju sve veću ulogu.
Tada je NATO koristio najmoderniju tehnologiju koju je imao, ali iz današnje perspektive ona izgleda gotovo zastarelo. Glavno oružje nisu bili dronovi ni algoritmi, već borbeni avioni sa laserski navođenim bombama, satelitsko izviđanje i prvi ozbiljniji pokušaji digitalnog ratovanja. Avioni poput F-16 i F-15 su dobijali podatke sa satelita i izviđačkih letelica, a piloti su često morali ručno da potvrde ciljeve pre napada. Drugim rečima, tehnologija je postojala, ali nije bila autonomna.
Vrhunac tehnologije bile precizno navođene bombe
Jedna od najvažnijih tehnoloških prednosti NATO-a tada bila je upotreba precizno navođenih bombi. To su bile bombe koje su mogle da pogode cilj uz pomoć lasera ili GPS-a, što je u to vreme predstavljalo revoluciju. Međutim, ono što danas deluje kao precizno, tada je često zavisilo od vremenskih uslova, vidljivosti i ljudske procene.
Posebno zanimljiv detalj je da NATO tada nije imao napredne dronove kakve poznajemo danas. Postojali su izviđački dronovi, ali su bili veliki, spori i mogli su da rade samo osnovne zadatke kao što je snimanje terena i slanje slike u komandni centar. Sve ostalo su radili ljudi, analitičari su pregledali snimke, oficiri su birali mete, a piloti su donosili konačne odluke.
'99. trajalo danima, sada nekoliko sekundi
Upravo tu se vidi najveća razlika između 1999. i danas. Danas vojske razvijaju sisteme koji mogu da analiziraju hiljade satelitskih snimaka za nekoliko minuta, da automatski prepoznaju vojne objekte i da predlože koje mete su najvažnije. Drugim rečima, ono što je 1999. trajalo danima, sada može da traje nekoliko sekundi.
Zato se danas NATO bombardovanje iz 1999. često navodi kao trenutak kada je počela tehnološka revolucija u ratovanju. Bio je to rat u kojem su prvi put u velikoj meri korišćene pametne bombe, sateliti i digitalna koordinacija, ali i poslednji rat u kojem veštačka inteligencija nije igrala nikakvu ulogu.
Da je AI postojao tad, žrtava bi bilo više?
Ako bi se slična operacija danas planirala, gotovo sigurno bi izgledala potpuno drugačije. Umesto da se ciljevi traže ručno, AI bi mogao da analizira kretanje vojske, komunikaciju, pa čak i promene na satelitskim snimcima u realnom vremenu. To znači da bi rat bio mnogo brži, ali i mnogo tehnološki kompleksniji.
Da je veštačka inteligencija postojala u obliku u kakvom postoji danas, vojska bi mogla mnogo brže da analizira satelitske snimke, da prepoznaje vojne objekte i da izbegne neke greške koje su tada napravljene. To znači da bi deo civilnih žrtava verovatno mogao da bude manji, jer bi ciljevi bili preciznije identifikovani. Međutim, postoji i druga strana koja tvrdi da ako tehnologija omogućava brže donošenje odluka i veću preciznost, vojska bi mogla da napada mnogo više ciljeva u kraćem vremenu. U tom slučaju broj žrtava ne bi zavisio samo od tehnologije, nego od političkih odluka i strategije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: